Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u svojoj devetoj glavi govori o kaznenim odredbama. Šta su to kaznene odredbe, na šta se one odnose i kako da ih tumačimo?
Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Radi zaštite zakonitosti u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, ovim zakonom uređuju se opšti uslovi i načela za izricanje sankcija za privredne prestupe, sistem sankcija, kao i postupak u kome se utvrđuje odgovornost i izriču sankcije učiniocima privrednih prestupa.
Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.
Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.
Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Sankcije za privredne prestupe su veće nego kod prekršaja i izriču se za dela većeg značaja. Važno je napomenuti da se privredni prestup nalazi između prekršaja u odnosu na koji ima veći značaj a ispod krivičnih dela u odnosu na koje ima manji značaj.
Jedan od privrednih prestupa jeste i ukoliko obveznik ne obezbedi ovlašćenom licu uslove kako bi obavljao svoje poslove u skladu sa Zakonom. Tako ukoliko se oglušite na zahtev ovlašćenog lica da prisustvuje seminaru Vi kao obveznik kršite Zakon o SPFNT a zaprećena kazna za ovaj privredni prestup je od milion do tri miliona dinara za obveznika a za odgovorno lice zaprećena kazna je od 50.000 do 200.000 dinara.
Ovde bismo još jednom napomenuli važnost internih akata. Kada prođemo kroz članove koji se odnose na kaznene odredbe primetićemo da upravo postoje kaznene odredbe ukoliko se ne izrade interni akti i neophodne procedure. Pored toga primetićemo da upravo dobro izrađeni akti će u velikoj meri sprečiti da dođe do toga da se Zakon krši jer će se zaposleni kod obveznika, kao i ovlašćena lica upravo pridržavati akata i procedura. Odnosno biće edukovani kao ispravno treba da postupaju sa stankama i kako da prate transakcije.
Već smo govorili u jednom tekstu o Analizi rizika, Zakon je propisao da će obveznik koji ne izradi analizu rizika biti kažnjen u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice od 10.000 do 150.000 dinara. Na osnovu dosadašnjeg iskustva možemo posvedočiti da je upravo Analiza rizika dokument koji se među prvima traži pri obavljanju kontrole od strane nadzornog organa. Ponovićemo da je Analiza rizika ogledalo strukture klijenata. Analiza rizika služi da se obveznik samoproceni i daje ogromnu količinu podataka nadzornom organu u vršenju kontrole. Dobro urađena Analiza rizika i objektivna samoprocena obveznika smanjiće potrebu za dodatnim zahtevima kod kontrole, pitanjima…
Biz Lex Consulting je tu za Vas da sprečimo zajedno da budete kažnjeni zbog banalnih propusta koji se mogu preduprediti adekvatnim internim aktima, redovnom i sveobuhvatnom analizom rizika, obukom ovlašćenih lica i zaposlenih. O iznosu kazni ne bismo diskutovali, neko će reći nije to ništa strašno dok je drugima to pola godišnjeg prihoda, ali bismo istakli da je najispravnije da Zakon ne kršite. Po našem skromnom mišljenju bacanje novca je kada morate da plaćate kazne zbog neznanja. Biz Lex Consulting je tu da sa Vama podeli svoje znanje, obuči Vaše zaposlene za AML ispit, spremi Vas za kontrolu i savetuje u vezi AML-a, kao i iz drugih oblasti. Kontaktirajte nas... a informativnu ponudu naših usluga možete pogledati klikom na ikonicu ispod i preuzeti pdf fajl.
Objavljeno: 11.06.2023.