Zakon o računovodstvu propisuje da se računovođi preduzetniku ili računovodstvenoj agenciji može oduzeti dozvola za pružanje računovodstvenih usluga ukoliko postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma. Ni u jednom aktu nije precizirano kada se oduzoma dozovla. Ovo nas dovodi do pomisli da će dozvola biti oduzeta i kada računovpdstvena agencija ne dostavi informaciju o imnovanju ovlašćenog lica kao i u slučaju kada pomaže klijentu da pere novac. Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje računovodstvenih poslova donosi Komora računovođa a na obrazloženi predlog Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Zakon o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma definiše veliki broj radnji koje je potrebno preduzeti, a takođe definisane su i kaznene odredbe ukoliko se zakon ne poštuje. O kaznenim odredbamam smo već pisali u jdnom od naših prethodnih tekstova. Kod računovođa Zakon o računovodstvu propisuje da se može i oduzeti dozvola. Postavlja se pitanje za kršenje kojih odredaba se oduzima dozvola. Ovo nije precizno definisano. Zakon o računovodstvu predviđa da organ koji je zadužen za sprovođenje propisa u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno Uprave za sprečavaje pranja novca i finansiranje terorizma.
Imajući u vidu prethodno navedeno zaključujemo da li će Komora računovođa oduzeti dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga zavisi od toga da li će Uprava za sprečavanje praja novca i finasiranje terorizma dostaviti Komori računovođa obrazloženi predlog za oduzimanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga. Uprava za sprečavanje pranja novca i finasiranje terorizma kada ustanovi da je obveznik računovđa nije postupio u skladu sa Zakonom može pokrenuti prekršajni postupak, odnosno postupak za privredni prestup i izreći novčanu kaznu. Međutim, ukoliko smatra da nije dovoljna samo novčana kazna sastaviće zahtev sa obrazloženjem za oduzimanje dozvole.
Navešćemo jedan o članova Zakona, kao i kaznenu odredbu z anepoštovanje istog stava. Članom 52. stav 3. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je propisano da obveznik Upravi za sprečavanje pranja novca dostavlja podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, kao i podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu ovog zakona, kao i svaku promenu tih podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja. Za nedostavljanje odluke o ovlašćenom licu i njegovom zameniku iz člana 52. stav 3. Zakona u propisanom roku utvrđen je prekršaj ukoliko se radi o preduzetniku, odnosno privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu i zaprećena je novčana kazna od 50.000 do 1.000.000 za privredni prestup, odnosno 20.000 do 200.000 dinara za prekršaj za koji odgovara preduzetnik. Postoji mogućnost i da se za ovaj prestup oduzme dozvola, ali je verovatnije da će se dozvola oduzeti za mnogo teže prekršaje, odnosno prestupe. Kao teži prestup smatra se neobaveštavaenje Uprave o sulučajevima kada u vezi sa transkacijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finasiranja terorizma ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Pored toga dozvola se može izgubiti i ukoliko nemate sva akta propisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma.
Na kraju da zaključimo da se na osnovu zakonske regulative dozvola za pružanje računovodstvenih usluga može oduzeti ukoliko se dođe do nepoštovanja odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma, ali da li će Uprava dostaviti Komori računovođa obeazloženi zahtev za oduzimanje dozvole zavisi od težine prekršaja ili prestupa i drugih okolnosti koje ću u obzir uzeti Uprava.
Za sve nedoumice u vezi sprečavanja pranja novca stručni tim Biz Lex Consultinga stoje Vam na rasapolaganju. Kontaktirajte nas..
Objavljeno: 13.10.2024.